21-28. јануар –Европска недеља превенције рака грлића материце

РАК ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ

Све жене у репродуктивном периоду живота оптерећене су ризиком за појаву карцинома грлића материце.То је по учесталости, четврти, најчешћи карцином у свету. И поред доброг разумевања механизма настанка карцинома, статистички подаци о броју оболелих и умрлих од ове малигне болести су поражавајући. Овај малигни тумор узрокује око 10% смртних исхода у односу на све карциноме. Претпоставља се да сваке године 625000 жена и 70000 мушкараца у свету, оболи од овог канцера.

Србија се налази на петом месту у Европи по броју жена са карциномом грлића материце, а по умирању на другом месту у Европи. Око 1.500 жена у Србији сваке године добије дијагнозу рака грлића материце, а 700 њих умре од овог малигнитета.  Односно, у Србији дневно две жене изгубе живот због карцинома грлића материце.  

У 95% случајева карцином је асоцирана са претходном инфекцијом изазваном Хуманим папиломавирусом (ХПВ).

Хумани Папиломавирус (ХПВ)

Постоји око 200 различитих типова ХПВ. Иако сви типови имају афинитет за кожу и слузнице, међусобно се разликују по свом онкогеном потенцијалу. Тако имамо типове које носе низак онкогени потенцијал и често изазивају бенигне промене – кондиломе, брадавице и папиломе. Велики проблем представљају високоонкогени типови који се повезују са малигним туморима у урогениталном тракту и орофарингеалној регији, као што је карцином грлића материце, вулве, вагине, пениса, ануса, као и карциноме ларинкса и усне дупље. Највећи онкогени потенцијал имају типови 16 и 18.

ХПВ је толико распрострањен да је већина одраслих (око 70% људи) некада у свом животу имала ХПВ инфекцију. Примарна инфекција обично не даје никакве симптоме и већина људи створи антитела, а да није ни свесна да је била заражена. У неким случајевима ХПВ инфекција може да се одржава без икаквих симптома и више година. Због тога је веома тешко са сигурношћу рећи када и како је дошло до инфекције.

Како настаје карцином грлића материце

ХПВ инфекција није довољна за настанак рака грлића материце. Да би ХПВ инфекција довела до настанка малигног тумора, инфекција мора да буде дугорајна за шта су неопходни и други кофактори од којих су најважнији, пушење, дуготрајна примена оралних контрацептива, имуносупресија, лоши социо-економски услови живота, инфекције гениталног тракта изазване другим микроорганизмима , као и генетски фактори. Повишен ризик за настанак рака имају оне особе коју су сексуалну активност започеле у раној младости (пре 16. године), које су имале бројне сексуалне партнере или односе са мушкарцима који имају ХПВ инфекцију као и анамнезу о сексуално преносивим болестима.

Рак грлића материце развија се кроз низ промена епитела Само код малог броја инфицираних, вирус успоставља хроничну инфекцију, у којој мења ћелијску генску експресију делујући на онкогене и антионкогене епителних ћелија, због чега се нормална ћелија претвара у туморску, бесмртну, атипичну ћелију. Овако измењена ћелија се интензивно,  неправилно дели и расте, а после неколико година може да формира прво преканцерозну лезију, а затим локализован тумор, а касније и инвазивну форму карцинома.

Како се преноси

ХПВ инфекције су врло честе.  Преносе се у директном контаку са инфицираном кожом или слузокожом, најћешће сексуалним контактом, укључујући вагинални, орални и анални секс. Вирус се преноси чак и ако не постоје видљиве промене на кожи или слузокожи инфициране особе. У већини случајева, имунски систем елиминише вирус за годину до две после инфекције.

Који су симптоми

Жене у раној фази карцинома обично немају симптоме. Симптоми не почињу док рак не захвати оближње ткиво. Најчешћи симптоми тада су абнормално крварење наког односа, крварење након менопаузе, крварење и мрље између менструалног периода, који су дужи и јачи него обично, појава неуобичајног исцедка из вагине и бол током сексуалног односа као и бол у пределу карлице.Знаци узнапредовале болести укључују отицање ногу, проблеме са мокрењем или пражњењем црева и крв у урину.

Рано откривање карцинона грлића материце

Редовне гинеколошке прегледе треба започети у прве три године после почетка сексуалне активности, а најкасније у старости од 21 године.. Заједно са гинеколошким прегледом једном годишње ради се цитолошка анализа бриса грлића материце. После 65. године живота, под условом да је жена редовно долазила на прегледе и да су налази били нормални, цитолошки брис може се радити у дужим временским интервалима, на 3 године.

У Србији се колпоскопија  користи као базична метода за рану дијагностику рака грлића материце у време гинеколошког прегледа.

Од посебног је значаја урадити скрининг на присуство ХПВ инфекције. Тестирање се изводи у две фазе. Прво се анализира само присуство вируса (скрининг тест), и уколико је налаз позитиван следи типизација вируса, односно одређивање онкогеног потенцијала вируса. Није све једно да ли је инфекција изазвана ниско или високоонкогеним типовима.

Превенција и вакцинација

Примарна превенција подразумева мере за спречавање настанка малигне болести. Кроз здравствено-едукативне активности. Активна превенција подразумева вакцинацију профилактичком ХПВ вакцином која спречава настанак инфекције, а самим тим и преканцерозних промена и малигне болести изазваних одређеним типовима ХПВ.

Највећа заштита се постиже применом вакцине пре почетка сексуалне активности. Из тог разлога, препоручује се вакцинација најбоље у узрасту од 12 до 14 година. Вакцина се не препоручује за девојчице млађе од 9 година.

Вакцина нема терапијски ефекат и не може се корисити за лечење постојећих лезија изазваних ХПВ инфекцијом.

Идеално је да девојчице и дечаци приме вакцину пре него што ступе у сексуалне односе и буду изложени вирусу. Да би се постигла ефикасна заштита, потребно је примити две дозе ХПВ вакцине у размаку од најмање шест месеци. Истраживања су показала да је распоред са две дозе генерално ефикасан за сву децу млађу од 15 година.Тинејџери и млади одрасли који започну серију вакцина касније, у доби од 15 до 26 година, треба да приме три дозе вакцине.

Вакцинација против ХПВ инфекције улива наду за значајно смањење броја оболелих од карцинома грлића материце али и других малигним тумора које изазива овај вирус.

​

​

ОБЈАВЉЕНО 24.01.2024