​

Велики кашаљ је акутно респираторно обољење. Симптоми се јављају 7-10 дана након инфекције.  На самом почетку, обољење личи на обичну прехладу која је праћена кијањем, цурењем из носа, благим кашљем као и мало повишеном температуром. Овај први стадијум је означен као катарални стадијум. У другом, такозваном пароксизмалном стадијуму, појачавају се симптоми, долази до погоршања интензитета и учесталости кашља са зацељивањем, који су нарочито изражени током ноћи. Ови напади могу трајати и до два месеца. Период опоравка траје недељама, па чак и месецима после почетка обољења, симптоми се постепено повлаче и пацијент опоравља. Медјутим посебно код мале деце клиничка слика може бити врло тешка, често долази до компликација као што су неуролошке компликације, конвулзије и енцефалопатије. Код њих се ово респираторно обољење често компликује запаљењем плућа.

Најтежа клиничка слика, па чак и животно угрожавајуће обољење је код новорођенчади и мале деце. Код њих су честе и компликације. Блаже компликације су запаљење средњег уха, анорексија, дехидратација, а због напрезања приликом кашља може доћи до појаве киле и пнеумоторакса. Озбиљне компликације и смртни исход се јављају код одојчади млађа од 12 месеци, која су невакцинисана или непотпуно вакцинисана.

И код одраслих са хроничним респираторним обољењима као и код имунокомпромитованих особа може доћи до теже клиничке слике обољења.

Велики кашаљ је врло заразно обољење Преноси се капљичним путем у катаралном стадијуму болести када су особе најзаразније, као и у прве две недеље после појаве кашља. Бактерије се могу пренети и индиректно преко контаминираних предмета из околине оболеле особе.

ПРЕВЕНЦИЈА ВЕЛИKОГ KАШЉА

НАЈЕФИKАСНИЈА МЕРА ПРЕВЕНЦИЈЕ ПРОТИВ ВЕЛИKОГ KАШЉА ЈЕ ВАKЦИНАЦИЈА. Она почиње са навршених два месеца живота и спроводи се са петовалентном вакцином у три дозе са размаком од најмање четири недеље између доза. Прва ревакцина се даје у другој години живота, а друга у оквиру припреме деце за полазак у први разред основне школе.

ДИЈАГНОСТИKА ВЕЛИKОГ KАШЉА
Лабораторијска дијагноза великог кашља поставља се култивисањем болесничког узорка на специјалне хренљиве подлоге, налазом нуклеинске киселине бактерије Бордетеллае пертуссис у клиничком узорку (ПЦР методом) или детекцијом специфичног антитела на токсин бактерије Бордетелла пертуссис.
Врста узорка за лабораторијску дијагностику зависи од дужине трајања кашља, па тако уколико кашаљ траје до 14 дана ради се ПЦР из назофарингеалног бриса као узорка, ако кашаљ траје од 14 до 28 дана осим бриса ради се и серологија (узорак крви) у којем се откривају антитела на токсин бактерије, а после 28 дана ради се искључиво серолошка анализа из крви.

​

ОБЈАВЉЕНО 24.01.2024