Latinica / Ћирилица / English
Agencija za akreditacija Agencija za akreditacija Agencija za akreditacija Agencija za akreditacija Agencija za akreditacija

Biologija komaraca

Širom sveta pozato je preko 3.000 različitih vrsta komaraca. Komarci spadaju u red Diptera (dvokrilci). Poseduju jedan par krila, ali za razliku od ostalih muva (takođe spadaju u red Diptera), krila komaraca poseduju male ljuspice. Ove ljuspe se nalaze i na krajevima krila i glavna uloga im je da eliminišu prašinu i poboljšaju efikasnost leta. Pored ovoga proizvode i karakterističan zvuk tokom leta. U zavisnosti od vrste komarca frekvencija rada krila komarca je 250-600 u sekundi.



Za razvoj komaraca neophodna je voda, jer svoj larveni stadijum razvoja provode u njoj. Stadijumi razvoja komaraca su: jaje, larva, lutka i adult. Pošto imaju sva četiri stadijuma razvoja komarci spadaju u insekte sa potpunim razvićem (holometabolni insekti).

Jaja komaraca

U zavisnosti od vrste komarci jaja polažu na površinu vode ili u priobalnim delovima na vlažnom zemljištu. Najzastupljeniji kod nas tzv. kućni komarac (Culex pipiens) polaže jaja uglavnom noću na površinu vode jaja lepi zajedno u paketiće 100-300 komada koji zajedno plutaju u formi splava 6mm dužine i 3mm širine. Rečni ili šumski komarci iz roda Aedes jaja polažu pojedinačno u priobalnim delovima na zemlju ili na listove trava. Njihova jaja su otporna na sušenje i u zemlji mogu opstati duže vreme dok se ne stvore optimalni uslovi za izlazak larvi iz njih. Komarci iz roda Anopheles kao i mnogi drugi komarci jaja polažu pojedinačno na površini vode.

Ukoliko su uslovi povoljni za 24-48h dolazi do piljenja larvi i iz jaja izlaze larve prvog stadijuma gotovo istovremeno.

Larve komaraca


Larve komaraca žive u vodi u proseku 7-14 dana u zavisnosti od temperature vode.

Larve skoro svih vrsta komaraca moraju periodično da izlaze na površinu vode kako bi uzimale kiseonik preko cevčice za disanje koja se naziva sifon. Larve komaraca iz roda Coquillettidia i Mansonia poseduju modifikovan sifon koji im omogućava da probuše stabljike podvodne vegetacije i iz nje crpe potreban kiseonik. Larve moraju stalno da se hrane imajući u vidu da im je za procese sazrevanja potrebna velika količina energije i hrane.U vodi su položene naglavačke, zadnji deo na kome se nalazi sifon je okrenut ka površini, a glava dole. Na glavi se nalaze četkice koje filtriraju vodu i propuštaju sve što je dovoljne veličine da bude pojedeno. Na ovaj način larve vrše i filtraciju i prečišćavaju vodu u kojoj se nalaze. Procena je da jedna larva komarca za svoj životni vek prečisti oko jedan litar vode. Osnovna hrana larvi komaraca su planktoni, alge, bakterije, gljivice i drugi mikroorganizmi. Između larvi komaraca može se javiti i kanibalizam gde krupnije larve jedu manje ukoliko se nađu u njihovom habitatu.

Tokom razvoja larva se presvlači četiri puta. U četvrtom larvenom stadijumu larva dostiže veličinu od oko 1,2 cm i u poslednjih 12 časova se ne hrani. Nakon poslednjeg, četvrtog presvlačenja larva postaje lutka ili pupa.

Lutke komaraca

Lutke komaraca žive u vodi 1 do 4 dana u zavisnosti od temperature vodene sredine, kao i od vrste komaraca. Kako je sama specifična težina lutke manja od vode ona pluta po površini. Na vrhu poseduje dve cevčice koje im služe za disanje. Lutke se ne hrane, ali su pokretne. Ukoliko ih nešto uznemiri brzim pokretima zaranjaju u dubinu kako bi se zaštitile, a zatim pasivno isplivavaju na površinu.

Preobražaj, odnosno metamorfoza u odraslog komarca se odvija unutar lutkine čaure. Kada se završi metamorfoza u odraslog komarca čaura lutke puca po gornjoj strani i iz nje izlazi odrastao komarac na površinu vode. Ovde ostaje dok se ne osuši i ne očvrsne.

Odrasli komarci


Samo ženke komaraca uzimaju krvni obrok, dok se muški komarci hrane nektarom sa cvetova biljaka ili drugim izvorima šećera. Ženke svoj krvni obrok uzimaju od životinja kako toplokrvnih tako i hladnokrvnih, kao i od ptica. Kao stimulus u potrazi za domaćinom komarce privlači toplota životinja, izdahnuti ugljen dioksid, miris kože, boja i pokreti. Uzimanje krvnog obraka je neophodno ženkama komaraca kako bi se obezbedili proteini koji su im potrebni za produkciju jaja, dok energiju, kao i muške jedinke dobijaju od nektara koji takođe koriste u svojoj ishrani. Postoje i neke vrste komaraca kojima krvni obrok nije neophodan u reprodukcionom ciklusu. U zavisnosti od vrste komaraca menja se i afinitet u izboru domaćina. Čovek za većinu vrsta komaraca predstavlja prvi ili drugi izbor. Ukoliko nije čovek na prvom mestu onda su to konji, goveda, manji sisari ili ptice.

Komarci iz roda Culex preferiraju da ubadaju uglavnom u sumrak i kada padne mrak. Ovo je iz razloga što kao domaćina za krvni obrok preferiraju divlje i domaće ptice koje su u tom periodu neaktivne i predstavljaju lakši plen. Ubod je bolan i ne odustaju lako kada prvi put ne uspeju da ubodu domaćina. Nakon ptica prvi sledeći izbor im je čovek i u potrazi za domaćinom ulaze i u stanove kako bi uzeli krvni obrok. Culex pipiens tzv. domaći ili kućni komarac koga ima dosta na teritoriji Beograda je i prenosilac virusa Zapadnog Nila sa ptica na čoveka, a kod pasa učestvuje u transmisiji mikrofilarija sa životinje na životinju nematode koja se još naziva i srčani crv.

Komarci iz roda Culex su loši letači i uglavnom se ne udaljavu dalje od 400m od mesta gde su se izlegli, mada su zabeleženi i retki slučajevi gde su preletali i preko 3km. Životni vek komaraca iz ovog roda je oko dve nedelje tokom sezone, dok jedinkama koje su se izlegle krajem sezone i u jesen traže skloništa u kojima će provesti zimu životni ciklus traje nekoliko meseci. Pod ovim skloništima se podrazumevaju podrumske prostorije, tehničke etaže, skloništa, podstanice i sl. tj. ona mesta koja im obezbeđuju mir i adekvatne uslove tokom zime koju provode u hibernaciji do proleća. Sa dolaskom lepog vremena ove ženke bivaju izmamljene napolje i kreću u potragu za domaćinom i vodenim površinama na kojima bi položile jaja.

Komarci iz roda Aedes za svoj krvni obrok preferiraju sisare i to prvenstveno čoveka. Obično ne ulaze u stanove i zatvorene prostore. Potragu za krvnim obrokom obavljaju uglavnom ujutru i u sumrak, mada često izleću i danju posebno u osenčenim predelima ili prilikom oblačnih dana. Ubod je takođe bolan i sa jakom reakcijom kože (veliki plik) koji dosta brzo prođe. Pripadnici ovog roda su izuzetno dobri letači i mogu da prelete i 10 ak kilometara od mesta gde su se izlegli.

Komarci iz roda Anopheles uglavnom izbegavaju urbana naselja i za razvoj svojih larvi traže čistu vodu. Kao domaćina za krvni obrok preferiraju životinje, pa se tako često sreću u štalama i farmskim objektima van grada. Pripadnici ovog roda su jedini komarci koji mogu preneti malariju na čoveka.