Latinica / Ћирилица / English
Agencija za akreditacija Agencija za akreditacija Agencija za akreditacija Agencija za akreditacija Agencija za akreditacija

Insekti slični komaracima

Pojedine vrste insekata svojim izgledom na prvi pogled podsećaju na komarce što kod ljudi može izazvati zabunu. Međutim, postoje određene karakteristike po kojima se ovi insekti razlikuju od komaraca. Zajednička i najbitnija odlika pripadnika ovih grupa je da nisu hematofagni tj. ne hrane se krvlju, te ne predstavljaju opasnost po zdravlje ljudi.


Chironomidae – biljni komarci, komari


U okviru familije je opisano oko 3.000 vrsta, od toga u Srbiji oko 80, koje su u najvećem broju vezane za vodena staništa. Odrasli insekti su veoma slični komarcima ali se od njih razlikuju po odsustvu ljuspica na krilima i po tome što se ne hrane krvlju. Veličina adultnih jedinki se kreće od 1 – 10 mm. Odrasli mužjaci se karakterišu dugačkim, perastim antenama. Odrasle jedinke imaju kratak životni vek od svega nekoliko dana i za to vreme se hrane mednom rosom i biljnim sokovima, dok se pripadnici pojedinih vrsta uopšte ne hrane. Larve se mogu naći u različitim tipovima vodenih staništa – rekama, jezerima, potocima, ribnjacima, ali i u kanalizacionim vodama i veštačkim vodenim staništima. Na dnu vodenih basena larve prave karakteristična ispupčenja koja naseljavaju. Hrane se biljnom materijom u raspadanju ili filtriranjem vode, dok su kod pojedinih vrsta larve zoofagne i hrane se glistam i larvama drugih beskičmenjaka, najviše komaraca. Značajna su komponenta lanca ishrane jer predstavljaju hranu velikom broju vrsta riba. Larve Chironomidae koje naseljavaju vodu siromašnu kiseonikom poseduju supstancu sličnu hemoglobinu koja im daje jarko crvenu obojenost. Ova supstanca kod nekih ljudi koji dođu u kontakt sa njom može izazvati alergijske reakcije. Iako nisu vektori bolesti, Chironomidae imaju minimalan medicinski značaj, jer mogu imati ulogu u mehaničkom prenošenju nekih bakterija. Tako je, na primer, u grupacijama jaja i kod određenog broja adultnih jedinki analizama utvrđeno prisustvo određenih sojeva bakterije Vibrio cholerae, uzročnika kolere, što ukazuje da imaju potencijalnu ulogu u fizičkom prenošenju ove bakterije iz zagađenog u druga vodena staništa. Na isti način mogu preneti i bakterije iz rodova Salmonella i Aeromonas. Konzumiranje voda koja je zagađena bakterijama iz ovih rodova kod čoveka dovodi do pojave dijareje. U vreme rojenja adulti se javljaju u velikom broju što otežava aktivnosti na otvorenom (trčanje, šetnja, vožnja bicikla i sl.). Tada može doći do zabune, jer mnogi ljudi pomisle da se radi o komarcima. Međutim, Chironomidae prilikom leta ne proizvode karakterističan zvuk zujanja kao komarci i ne sleću na čoveka.



Levo: Polypedium laetum (ženka); desno: tipični predstavnik familije (mužjak) (izvori: https://commons.wikimedia.org; http://bugguide.net).



Larve (izvori: http://www.gettyimages.com; http://bugguide.net).

Tipulidae – veliki komarci, dugonogi komarci

Veoma brojna familija insekata sa oko 15.000 opisanih vrsta rasprostranjenih širom sveta. Zbog svog izgleda se u našem narodu često pogrešno nazivaju muškim komarcima. Međutim, radi se o potpuno drugačijoj grupi insekata koji se bitno razlikuju od komaraca prvenstveno po izuzetno izduženim ekstremitetima i velikim dimenzijama tela (od 7 – 50 mm). Takođe, za razliku od komaraca ne hrane se krvlju. Vezani su za vodu i vlažna staništa, gde se odvija razviće larvi. Larve se hrane ili biljnom materijom u raspadanju ili su predatori drugih beskičmenjaka. Odrasle jedinke se ne hrane. Predstavnici ove familije nisu od medicinskog značaja jer nisu vektori bolesti. U našoj zemlji je opisano oko 30 vrsta.




Levo: Tipula oleracea; desno: Tipula confusa (izvor: http://www.naturespot.org.uk)

Dixidae

Malobrojna familija insekata od svega 200 opisanih vrsta. Adulti su manjih dimenzija, ne veći od 5 mm. Kratko žive i slabi su letači pa se uglavnom sreću u blizini voda gde se odvija razviće larvi. Veoma liče na komarce ali se od njih razlikuju po odsustvu ljuspica na krilima i dužim antenama. Odrasle jedinke se ne hrane, a larve se hrane filtriranjem vode. Predstavnici familije Dixidae nisu od medicinskog značaja s obzirom da se ne hrane krvlju pa samim tim nisu prenosioci bolesti. Ne postoje zvanični podaci o zastupljenosti vrsta ove familije na području naše zemlje.



Levo: predstavnik familije Dixidae; desno: Trichocera annulata (Trichoceridae) na snegu (izvor: http://phorid.net; http://www.marylandinsects.com)

Trichoceridae

Opisano je oko 180 vrsta ove familije. Izgledom podsećaju na komarce ali su dužih ekstremiteta. Takođe, zbog svog izgleda se često mešaju sa pripadnicima familije Tipulidae. Sreću se u umerenim i hladnijim oblastima, gde su najaktivniji tokom proleća i jeseni, a često se sreću i u zimskim mesecima pa se tako ženke mogu videti tokom zime kako hodaju po snegu. Naseljavaju vlažna terestrična staništa. Larve su saprofagne tj. hrane se organskom materijom u raspadanju pa se najčešće nalaze u trulom lišću, vlažnoj zemlji, ispod oborenih stabala i na sličnim mestima. Nisu poznati kao vektori bolesti. U našoj fauni je zabeleženo svega nekoliko vrsta.