Insekti
Insekti su najmnogobrojnija klasa životinja i pripadaju zglavkarima. Do sada je opisano oko million vrsta. Vrlo su raznoliki po obliku i načinu života. Većinom su malih dimenzija, a telo im je sastavljeno iz tri jasno odvojena dela: glave, grudi i trbuha. Na glavi imaju par antena i tri para usnih delova. Na grudima sa donje strane imaju tri para člankovitih nogu, a sa gornje dva para krila, ređe jedan par ili su bez njih. Prema građi krila i usnog aparata dele se na mnogobrojne redove. Poseduju mogućnost brze adaptacije na novonastale uslove sredine i imaju ogroman značaj za staništa u kojima žive. Naseljavajući prostore u kojima žive ljudi, insekti mogu prouzrokovati štetu na različitim nivoima:
– učestvuju u prenosu i održavanju infektivnih agenasa (virusa, rikecija, bakterija, protozoa), uzročnika brojnih oboljenja ljudi i životinja;
– izazivaju alergijske reakcije koje mogu da budu i životno ugrožavajuće;
– nanose štetu biljkama i biljnim proizvodima;
– uznemiravaju ljude, odnosno stvaraju osećaj neprijatnosti.
Štetni insekti koji se najčešće pojavljuju na našim prostorima: bubašvabe (Blattidae), buve (Pulicidae), stenice (Cimicidae), komarci (Culicidae), muve (Muscidae), ose i stršljenovi (Vespidae), mravi (Formicidae) i dr.
Crna bubašvaba (Blatta orientalis)
Ovo je najrasprostranjenija vrsta bubašvaba kod nas sa telom tamno mrke boje.
Ženke su vrlo proždrljive pa ako nemaju hranu onda grizu kožu, odeću, drvo, papir, čime mogu da nanesu veliku štetu. Veći broj jaja polažu u pakete u kojima se razvijaju i larve. Iz jedne ooteke (paketa) razvija se 16 larvi, a podaci o broju ooteka, koje ženka obrazuje u toku života, se razlikuju 18 do 50. Dužina razvića larvi u ootekama zavisi od temperature, tako pri temperaturi od 29,5°C larve izlaze iz ooteka posle 42 dana, pri temperaturi od 25°C posle 59 dana, dok pri temperaturi od 21° C razviće traje najduže – 81 dan. Neophodno je pomenuti da je uz navedene vrednosti temperature potrebna i zadovoljavajuća vlažnost. Larve se presvlače više puta. Podaci o dužini života su takođe različiti zavisno od autora i kreću se u rasponu od 1 do 5 godina. Crna bubašvaba je dominantna u odnosu na bubarusu, pa gde se ona pojavi bubarusa iščezava.
Bubarusa (Blattella germanica)
Bubarusa (smeđa bubašvaba) ima telo svetlosmeđe boje dužine 11–14mm, pri čemu je mužjak nešto manji od ženke. Za razliku od crne bubašvabe jedinke oba pola imaju dobro razvijena krila, duža od abdomena, ali ne lete. Kreću se brzo pomoću dugih nogu koje su pokrivene dlačicama. Ženka polaže oko 40 jaja u ooteku i tokom života odbaci 4-5 ooteka. Iz jaja se izlegu bele larve koje vrlo brzo, posle 3 časa, postaju smeđe boje. Larve liče na odrasle i posle 6 presvačenja i 14 dana postaju polno zrele i počinju sa parenjem. Kada su uslovi za razviće povoljni može da da dve generacije potomaka u toku jedne godine.
Najbitniji faktor spoljašnje sredine za život ove vrste je temperatura: njen opstanak je moguć u intervalu od -2°C do +45°C, dok van tih granica posle kratkog vremena dolazi do uginuća. Na povoljnoj temepraturi (20°C) bez hrane mogu da provedu relativno dugo: larve 10-22 dana, ženke sa ootekom 30 dana, bez ooteke 45 dana, a mužjaci 15 dana.
Naziv štetočine: BUVA
Buve su beskrilni ektoparaziti domaćih životinja i čoveka. Najpoznatije vrste buva su: Mačija buva (Ctenocephalides felis), Pseća buva (Ctenocephalides canis), Ljudska buva ili obična buva (Pulex irritans). Usni aparat im je prilagođen za probijanje kože domaćina i sisanje krvi. Uglavnom su tamne boje, veličine 1,5 do 3,3mm. Imaju dugačke noge, a poslednji par je posebno prilagođen za skakanje. Telo im je bočno spljošteno, sa dlačicama okrenutim unazad, što omogućava lako kretanje kroz dlaku ili perje domaćina. Ženke polažu jaja na dlaci domaćina (mačka ili pas). Sa dlaka domaćina jaja mogu dospeti u okolnu sredinu (tamo gde najčešće borave kućni ljubimci), čime dolazi do infestacije okoline buvama. Iz jaja se izležu larve, koje se zavlače u delove kreveta, tepiha, pukotine u podu, u pesak, šljunak, prašinu itd.
Razvojni ciklus buve se sastoji od 4 razvojna stadijuma: jaja, larve, lutke i adulta.
Mačija buva predstavlja globalnu štetočinu. Niska perzistentnost buva spolja, zaklonjena mesta na kojima se razvijaju, visoko specijalizovani životni ciklus i potreba za određenim uslovima temperature i vlažnosti za razvoj, faktori su koji omogućavaju ovoj vrsti buva globalno rasprostranjenje.
Naziv štetočine: MUVA
Domaća muva – Musca domestica
Odrasle jedinke su sive boje, veće od pola centimetra, na leđnoj strani imaju četiri uzdužne pruge. Celo telo je pokriveno dlačicama. Imaju dobro razvijena krila (membranozna), koja ih čine dobrim letačima. Abdomen je jasno segmentiran. Usni aparat prilagođen načinu uzimanja hrane (lizanjem i srkanjem rastvorenih hranljivih materija).
Oplođena ženka polaže jaja u đubrištu različitih vrsta. Broj jaja varira od 120 do 900. Brzina piljenja i transformacija kroz stadijume zavisi od temperature i relativne vlažnosti sredine. Muva prolazi kroz potpunu metamorfozu. Iz jaja se pile larve koje se dva puta presvlače. U optimalnim uslovima razvoj larvi se odvija u temperaturnom opsegu od 12 do 42°C. Ovaj stadijum traje 3-4 dana. Sledeći stadijum je stadijum lutke koji traje 3 do 5 dana, a onda prelazi u odraslu formu. Mlada tek ispiljena muva počinje da se hrani između 12 i 24 sata od piljenja.
Muve svojim prisusutvom prljaju i zagadjuju razne životne namirnice bilo u prodajnim objektima, magacinima ili stambenim prostorijama. Ipak najveću opasnost predstavljaju kao prenosioci raznih zaraznih bolesti, jer su vrlo pokretne i dolaze u kontakt sa raznim materijama.
Naziv štetočine: OSA
Ose (Vespidae) predstavljaju familiju insekata iz reda opnokrilaca (Hymenoptera). Ova familija se sastoji od gotovo 5.000 vrsta, od kojih oko 100 vrsta živi u Srednjoj Evropi. Ose su opnokrilci srednje veličine, najčešće upozoravajuće obojene (crno žutih boja). Imaju vitko i glatko telo, a usni organi su im prilagođeni za lizanje i griženje. Naselja socijalnih osa nazivaju se osinjacima, a grade ih na drveću ili u šupljinama drveća, napuštenim kućama i barakama, u tlu, na stabljikama biljaka, ispod strehe. Socijalne ose grade gnezda od sažvakanih biljnih vlakana koja nakon njihove prerade liči na papir. Od tog materijala grade ćelije koje spajaju u saće. Ukoliko naprave više redova takvog saća, sve zajedno omotaju lisnatim omotačem, dok samo s donje strane ostavljaju mali otvor za ulaz. Hrane se slatkim biljnim sokovima ili medom koji neke vrste skupljaju i čuvaju u saću. Larve hrane proteinima sažvakanog ulovljenog plena poput gusenica, pauka, pčela i ostalih insekata koje uspeju da ulove.
U umerenom području samo oplođena ženka ose koja preživi zimu ispod kamenja, u šupljinama drveća, ispod mahovine, u rupama u zemlji i sl. u proleće osniva osinjak i sama podiže prvu generaciju potomstva. Njeni potomci kasnije grade i proširuju osinjak u kom hrane novoizležene larve. Tokom leta javljaju se i nešto veće radilice koje nose neoplođena jajašca iz kojih se kasnije rađaju mužjaci-trutovi. Solitarne ose grade svoja gnezda u pesku, na biljkama, od gline ili sažvakanog biljnog materijala i same podižu potomstvo. Žaoka ose potpuno je glatka poput igle i ne ostaje u koži prilikom uboda, pa jedna osa može više puta ubosti čoveka. Ubod ose može biti bolan, a zbog veće količine ispuštenog otrova kod osetljivijih ljudi se mogu javiti i alergijske reakcije. Ose su veoma agresivne, posebno kada se hrane ili kada im je napadnuto leglo. Mogu se uznemiriti i naglim pokretima ljudi. Prilikom uboda ispuštaju feromon koji uzbunjuje celo osinje društvo i pokreće ga na napad. U urbanoj sredini osinjaci mogu predstavljati potencijalnu opasnost po stanovništvo, pošto u potrazi za hranom ose često dolaze u kontakt sa ljudima u čijoj okolini se često nalazi hrana koja sadrži šećer (voće, slatkiši, sokovi itd.), što može dovesti do neprijatnih posledica.
Naziv štetočine: STRŠLJEN
Stršljeni su najveći predstavnici porodice osa. Postoji više vrsta, a naše podneblje naseljava evropski stršljen (Vespa crabro). U prirodi grade gnezda u šupljem drveću, gustim krošnjama drveća, manjim pećinama i drugim skrivenim mestima. U urbanim sredinama glavni problem predstavlja činjenica da matice stršljena često za izgradnju gnezda odaberu ljudske građevine i neposrednu okolinu gde obitavaju ljudi. Njihova gnezda se mogu naći u šupama, dimnjacima, na tavanima, pod strehama i drugim zapuštenim mestima. Gnezda grade od nekoliko spratova saća, sa ćelijama okrenutim na dole. Sve to omotaju sa, poput papira tankim, sažvakanim celuloznim materijalom nanetim u više slojeva. Svake godine u proleće, oplođena ženka koja je prezimela u skloništu, gradi novo gnezdo i nikada se ne useljava u staro, prošlogodišnje.
Odrasle jedinke se hrane sokovima drveća i voća, a larve proteinskom hranom, odnosno ulovljenim insektima. Stršljeni lete i love ne samo po danu već i za vreme vedrih i toplih noći. Radijus kretanja stršljena u potrazi za hranom je oko 1,5-2km od gnezda.
U urbanoj sredini stršljeni predstavljaju potencijalnu opasnost po stanovništvo. Stršljen može napasti čoveka prevashodno ako je ugroženo društvo, tj. leglo. Jedan pogrešan potez u blizini legla stršljena može uznemiriti čitav roj i tada stršljeni, smatrajući se ugroženima, napadaju sve koji im se nađu u blizini.
Prilikom uboda ispuštaju feromon koji uzbunjuje ceo roj i pokreće ga na napad. Mahanje rukom i nagli pokreti, ili lepršava odeća razdražiće ih još više. Po sastavu otrov stršljena je manje toksičan od otrova osa, ali je žaoka stršljena deblja i duža. Zbog toga može prodreti i u dublje slojeve kože i izazvati veći osećaj bola i crvenilo. Ubodi stršljena su opasni za ljude, naročito za osobe kod kojih postoji alergija na toksin koji stršljeni proizvode. Simptomi alergijske reakcije su: otežano disanje, šištanje u grudima, otežano gutanje, smetenost, pad pritiska. Može nastupiti i kolaps, gubitak svesti, tamnoplava obojenost kože i sluzokože, a moguć je, mada retko, nažalost i fatalan ishod. Borba protiv stršljena se svodi na primenu insekticida, fizičko uklanjanje i uništavanje gnezda spaljivanjem, ili postavljanje mamaca.
Naziv štetočine: STENICE
Krevetna stenica (Cimex lectulartus)
Insekti sa zakržljalim krilima, ovalnog oblika tela, veličine 4-5mm, širine 3mm. Glava im je mala, uglasta, slabo pokretna. Usni aparat je prilagođen za bodenje i sisanje krvi. Noge su građene od šest člančića, a trbuh od osam segmenata i širi je od grudi. Boja tela je svetlosmeđa. U toku dana se skrivaju u šupljinama stana (okviri vrata i prozora, iza zidnih slika, ogledala, nameštaja, šupljina instalacija, itd.). Napadaju otkrivene delove tela. Ubod insekta čovek u početku ne oseća, već tek nakon par minuta. Uzimanje krvnog obroka traje 10 do15 minuta, nakon čega stenica telo uveća 5-6 puta. Po hranjenju na posteljini ostaju karakteristični krvavi tragovi. Na mestu uboda čovek oseća bol, svrab i pojavljuje se papula i eritem (crvena zona).
Naziv štetočine: MRAVI
Mravi (Formicidae) su socijalni insekti koji formiraju kolonije sa organizacijom radilica, mužjaka i ženki (matica). Dužina života predstavnika pojedinih kasti je različita. Radilice žive oko 2 meseca. Mužjaci uginu nakon oplodnje ženke. Nakon parenja ženka polaže jaja. U toku života ženka položi oko 300 jaja. Mravi svojim prisustvom ne prenose bolesti, ali mogu da kontaminiraju hranu.
Žuti mravi su sitni insekti veličine od 1,5 do 4,0mm. Boja tela varira od žute do crvene. Radnici nemaju krila, ali imaju dobro razvijen usni aparat za uzimanje i drobljenje hrane, odbranu i proširenje gnezda. Kraljice su duge oko 4mm i imaju krila kao i mužjaci.
Naziv štetočine: SMRDIBUBE
Rod Pentatoma u našem narodu poznate kao smrdibube pripada familiji insekata Pentatomidae koja obuhvata oko 7.000 vrsta. One su kosmopoliti, mada najveći broj vrsta živi u staništima sa tropskom i suptropskim klimom.
Odrasle jedinke su veličine oko 1,5 cm imaju ovalno spljošteno telo sa karakterističnim štitom na leđima. Sve su biljojedi i hrane se sokovima iz plodova, semenki i lisnih tkiva biljaka i kao takve u godinama koje su povoljne za njihov razvoj mogu naneti velike štete biljnoj proizvodnji umanjujući visinu prinosa i kvalitet plodova. U narodu su poznate po neprijatnom mirisu koji im služi kao primarna odbrana u situacijama kada su životno ugrožene.
Na području Srbije prisutan je veći broj vrsta smrdibuba od kojih su najzastupljenije invazivne vrste koje brzo se šire, uvećavaju brojnost populacije i postaju dominantne u odnosu na druge vrste smrdibuba.
Domaće vrste:
- Kupinova stenica (Pentatoma rufipes),
- Zelena smrdibuba (Pentatoma viridissima),
- Prugasta smrdibuba (Graphosoma italicum),
Invazivne vrste:
- Zelena smrdibuba (Nezara viridula),
- Smeđa mramorna smrdibuba (Halyomorpha halys).
Smrdibube spadaju u insekte sa nepotpunim razvićem, odnosno imaju tri razvojna stadijuma. Jedna ženka smrdibube, vrste Halyomorpha halys, može položiti između 20 i 30 jaja tokom jednog ciklusa polaganja jaja, a ukupno može proći kroz tri do četiri ciklusa polaganja jaja godišnje. Jaja su mala, okrugla i bela, te se mogu nalaziti u skupinama na naličju lista i drugim površinama blizu mesta gde se smrdibube hrane. Inkubacija traje od 5-10 dana, nakon čega se izležu nimfe. One prolaze kroz pet stadijuma razvoja, pre nego što postanu odrasle jedinke. Svaki stadijum razvoja obično traje oko nedelju dana, zavisno od uslova sredine. Odrasle smrdibube su polno zrele nakon nekoliko dana od poslednjeg presvlačenja.
Smrdibube su prvenstveno štetočine u poljoprivrednoj proizvodnji, ali su poslednjih godina dobile na značaju kao organizmi koji bitno narušavaju kvalitet života ljudi ulazeći u njihove stanove, kuće, vikendice i druge objekte u kasnu jesen radi preživljavanja nepovoljnih vremenskih uslova u zimskom periodu godine.
U nekim slučajevima izlučevine smdibuba kod nekih ljudi mogu izazvati alergijske reakcije na koži.