Boravak u prirodi ima brojne koristi po zdravlje, ali sa sobom nosi i određene rizike – jedan od njih su krpelji, potencijalni prenosioci zaraznih bolesti, među kojima je najčešća i najznačajnija Lajmska bolest (borelioza), ređe krpeljni meningoencefalitis, a u endemičnim područjima anaplazmoza, babezioza, erlihioza i mediteranska pegava groznica.

Gde se krpelji nalaze?
Krpelji obitavaju u:
• visokoj travi, šiblju, žbunju
• šumama i livadama
• neuređenim dvorištima i parkovima
Najaktivniji su od proleća do jeseni, s vrhuncem aktivnosti u maju i junu.

Kako se prenosi infekcija?
Lajmska borelioza je bolest uzrokovana bakterijom Borrelia burgdorferi koja se prenosi ujedom krpelja. Nisu svi krpelji zaraženi. Samo krpelj inficiran bakterijom može da prenese Lajmsku bolest. Krpelji se brzo i neprimetno kreću po koži, tražeći mesto za ujed – najčešće su to topli, vlažni i mekši delovi tela. Sam ujed ne boli, pa često prođe neopaženo.
Rizik od prenosa infekcije raste s vremenom koje krpelj provede na koži, naročito nakon 24 sata od ujeda.
Nepravilno uklanjanje (npr. premazivanje alkoholom ili stiskanje) dodatno povećava rizik od infekcije.

Lajmska bolest – simptomi i tok bolesti
Lajmsku bolest izaziva bakterija Borrelia burgdorferi, a zahvata različite organske sisteme: kožu, zglobove, nervni sistem i srce.

Simptomi prvog stadijuma:
Pojavljuju se u periodu od 2 do 30 dana nakon ujeda, najčešće 7–10 dana, i uključuju:
• Crvenilo koje se širi oko mesta ujeda (Erythema migrans – u narodu „bivolje oko“)
• Malaksalost, glavobolju, povišenu temperaturu
• Bolove u mišićima i zglobovima
Ova faza zahteva pravovremenu antibiotsku terapiju kako ne bi došlo do komplikacija i razvoja kasnog stadijuma bolesti.

Kasniji stadijumi bolesti:
Ako se ne leči, bolest može preći u teže oblike:
• Neurološke smetnje (neuritis, meningitis)
• Zapaljenje zglobova (artritis)
• Promene na koži
• Kardiološke tegobe (upala srčanog mišića, miokarditis)
Kod pojedinih pacijenata tegobe poput umora, glavobolje i bolova mogu trajati mesecima, pa čak i godinama nakon lečenja.

Prevencija – kako se zaštititi od ujeda krpelja?
• Izbegavajte sedenje i hodanje po visokoj travi, hodajte obeleženim stazama
• Nosite prikladnu odeću i obuću, dugih rukava i nogavica, sa nogavicama uvučenim u čarape i zatvorenim cipelama
• Koristite repelente (sredstva koja odbijaju krpelje) na izloženim delovima tela i eventualno na odeći (koristite ih isključivo prema uputstvu proizvođača)
• Po povratku iz prirode, pregledajte celo telo, uključujući teme glave jer krpelj dugo (čak i nekoliko sati) „šeta“ tražeći pogodno mesto za ujed; posebno pretražite delove tela s nežnijom kožom (iza uva, potiljak, vrat, prepone, pazuhe, područje iza kolena …)

Šta raditi ako se krpelj zakači za kožu?
• Ne pokušavajte sami da ga izvadite!
• Nemojte koristiti alkohol, benzin, ulje, kreme, lak za nokte ili slična sredstva
• Nemojte ga paliti plamenom, ne povlačite ga naglo, ne stiskajte i ne gnječite, jer se time izaziva njegovo grčenje i pojačano izlučivanje veće količine crevnog sadržaja sa uzročnikom bolesti u ljudsko telo ako je krpelj zaražen, pa se na taj način lakše prenosi zaraza
• Odmah se obratite zdravstvenoj ustanovi – pravilno uklanjanje smanjuje rizik od infekcije
• Mesto ujeda posmatrajte 30 dana – ako se pojavi crvenilo, obavezno se javite lekaru

Rana dijagnoza i pravovremeno lečenje ključni su za uspešno izlečenje i sprečavanje ozbiljnijih komplikacija.