Боравак у природи има бројне користи по здравље, али са собом носи и одређене ризике – један од њих су крпељи, потенцијални преносиоци заразних болести, међу којима је најчешћа и најзначајнија Лајмска болест (борелиоза), ређе крпељни менингоенцефалитис, а у ендемичним подручјима анаплазмоза, бабезиоза, ерлихиоза и медитеранска пегава грозница.

Где се крпељи налазе?
Крпељи обитавају у:
• високој трави, шибљу, жбуњу
• шумама и ливадама
• неуређеним двориштима и парковима
Најактивнији су од пролећа до јесени, с врхунцем активности у мају и јуну.

Како се преноси инфекција?
Лајмска борелиоза је болест узрокована бактеријом Borrelia burgdorferi која се преноси уједом крпеља. Нису сви крпељи заражени. Само крпељ инфициран бактеријом може да пренесе Лајмску болест. Крпељи се брзо и неприметно крећу по кожи, тражећи место за ујед – најчешће су то топли, влажни и мекши делови тела. Сам ујед не боли, па често прође неопажено.
Ризик од преноса инфекције расте с временом које крпељ проведе на кожи, нарочито након 24 сата од уједа.
Неправилно уклањање (нпр. премазивање алкохолом или стискање) додатно повећава ризик од инфекције.

Лајмска болест – симптоми и ток болести
Лајмску болест изазива бактерија Borrelia burgdorferi, а захвата различите органске системе: кожу, зглобове, нервни систем и срце.

Симптоми првог стадијума:
Појављују се у периоду од 2 до 30 дана након уједа, најчешће 7–10 дана, и укључују:
• Црвенило које се шири око места уједа (Erythema migrans – у народу „биволје око“)
• Малаксалост, главобољу, повишену температуру
• Болове у мишићима и зглобовима
Ова фаза захтева правовремену антибиотску терапију како не би дошло до компликација и развоја касног стадијума болести.

Каснији стадијуми болести:
Ако се не лечи, болест може прећи у теже облике:
• Неуролошке сметње (неуритис, менингитис)
• Запаљење зглобова (артритис)
• Промене на кожи
• Кардиолошке тегобе (упала срчаног мишића, миокардитис)
Код појединих пацијената тегобе попут умора, главобоље и болова могу трајати месецима, па чак и годинама након лечења.

Превенција – како се заштитити од уједа крпеља?
• Избегавајте седење и ходање по високој трави, ходајте обележеним стазама
• Носите прикладну одећу и обућу, дугих рукава и ногавица, са ногавицама увученим у чарапе и затвореним ципелама
• Користите репеленте (средства која одбијају крпеље) на изложеним деловима тела и евентуално на одећи (користите их искључиво према упутству произвођача)
• По повратку из природе, прегледајте цело тело, укључујући теме главе јер крпељ дуго (чак и неколико сати) „шета“ тражећи погодно место за ујед; посебно претражите делове тела с нежнијом кожом (иза ува, потиљак, врат, препоне, пазухе, подручје иза колена …)

Шта радити ако се крпељ закачи за кожу?
• Не покушавајте сами да га извадите!
• Немојте користити алкохол, бензин, уље, креме, лак за нокте или слична средства
• Немојте га палити пламеном, не повлачите га нагло, не стискајте и не гњечите, јер се тиме изазива његово грчење и појачано излучивање веће количине цревног садржаја са узрочником болести у људско тело ако је крпељ заражен, па се на тај начин лакше преноси зараза
• Одмах се обратите здравственој установи – правилно уклањање смањује ризик од инфекције
• Место уједа посматрајте 30 дана – ако се појави црвенило, обавезно се јавите лекару

Рана дијагноза и правовремено лечење кључни су за успешно излечење и спречавање озбиљнијих компликација.