ПРВИ ДЕЦЕМБАР – СВЕТСКИ ДАН БОРБЕ ПРОТИВ ХИВ/АИДС-а
ХИВ инфекција још увек представља значајну претњу јавном здрављу широм света. Зато је светски дан борбе против ХИВ/АИДС од изузетне важности, јер нас подсећа да знањем, отвореним разговором и одговорним понашањем, можемо значајно да смањимо ризик од инфекције.
У свету је тренутно преко 40 милиона људи инфицирано ХИВ-ом. Епидемиолошки подаци говоре да је у 2024. години регистровано 1,3 милиона ново инфицираних особа а да је око 600 000 људи умрло од АИДС-а, последњег стадијума ХИВ инфекције. Многе инфициране особе су без симптома, па нису тестиране, што је од посебног проблема за контролу даљег ширења ХИВ пандемије.
У Републици Србији је од почетка епидемије регистовано преко 4750 особа са ХИВ-ом, а тренутно око 3500 људи живи са дијагностикованом инфекцијом. Процењује се да је стварни број инфицираних већи за 500 – 1200 који не знају да су инфицирани. Епидемија је доминантно концентрисана у Београду, пре свега у популацији мушкараца који имају сексуалне односе са мушкарцима (МСМ).
КАКО СЕ ПРЕНОСИ ХИВ?
ХИВ се преноси сексуалним односом без заштите (вагинални, орални и анални секс), разменом игала и шприцева код интравенске употребе наркотика, и са заражене мајке на плод током трудноће, порођаја или дојењем. Ретко се преноси пољубцем у уста (само ако постоје ранице у устима услед вађења зуба или крварења десни), при тетовирању у нехигијенским условима, приликом размене прибора за личну хигијену које је претходно користила ХИВ позитивна особа.
ХИВ се не преноси друштвеним контактом, додиром, руковањем, загрљајем, кашљањем и кијањем, преко зноја и суза, пољупцем, коришћењем заједничког купатила или тоалета, истог прибора за јело, постељине или пешкира, коришћењем предмета на јавним местима, базена и сауна, нити путем животиња или убода инсеката.
ТЕСТИРАЊЕ НА ХИВ
Тестирање на ХИВ је бесплатно, поверљиво и доступно, а његов циљ је да омогући што раније откривање ХИВ инфекције након излагања вирусу, како би се благовремено започело одговарајуће лечење. Рано постављање дијагнозе кључно је за очување здравља оболелих и спречавање даљег ширења инфекције.
Непосредно након инфекције није могуће открити ниједан лабораторијски маркер, чак и када је особа високо инфективна. Овај период од заражавања до могућности лабораторијске потврде инфекције назива се период прозора. У већини случајева ХИВ статус се поуздано може утврдити након четири недеље од излагања, док једино молекуларне методе омогућавају ранију дијагностику, али не пре 10 дана након ризичног контакта.
ХИВ статус се може једноставно проверити применом брзих тестова, који дају резултате за мање од 20 минута. Тест се изводи на тест-плочици из узорка крви добијеног убодом јагодице прста. Уколико је резултат позитиван, неопходна је потврда дијагнозе применом лабораторијских ЕЛИСА тестова, а потом и молекуларне ПЦР методе.
ТЕРАПИЈА ХИВ ИНФЕКЦИЈЕ
Још увек не постоји лек којим би се вирус успешно елиминисао из организма. Међутим, терапија ефикасним лековима може да контролише умножавање вируса и спрече даље преношење ХИВ-а на остале особе. С друге стране, ХИВ позитивне особе имају могућност да одмах по дијагностиковању започну лечење које даје одличне резултате.
Важно је знати да постоји пре-ексозициона профилакса (ПрЕП), намењена особама које су у повећаном ризику од ХИВ инфекције, посебно због незаштићених сексуалних односа. Ова терапија спречава успостављање инфекције пре или непосредно након излагања вирусу и процењује се да смањује ризик од настанка ХИВ инфекције за око 75%.
Постекспозициона профилакса (ПЕП) примењује се код особа које су акциденцијално изложене вирусу, најчешће у оквиру професионалне изложености, посебно међу здравственим радницима. Ова терапијска мера може да смањи ризик од развоја ХИВ инфекције за приближно 81%.
Обе интервенције припадају биомедицинским интервенцијама везаним за превенцију ХИВ инфекције и од значаја су за досезање глобалних циљева усмерених на окончање АИДС-а као „јавноздравствене претње“ до 2030. године.
ПРЕПОРУКЕ ЗА ХИВ СТРАТЕГИЈУ ДО 2030 ГОДИНЕ
Најновије препоруке Светске здравствене организације (СЗО) у области стратегије за ХИВ инфекцију усмерене су ка остваривању циља „95-95-95“ до 2030. године. Овај план подразумева да 95% свих особа које живе са ХИВ-ом буде дијагностиковано, да 95% дијагностикованих буде укључено у лечење ефикасном терапијом, као и да 95% особа на терапији достигне супримирану вирусну репликацију. Ове препоруке обавезују и Републику Србију на спровођење свих неопходних мера ради постизања наведених циљева и окончања АИДС-а као јавноздравствене претње.
