21-28. јануар –Европска недеља превенције рака грлића материце

Рак грлића материце

Све жене у репродуктивном периоду живота су у ризику за појаву карцинома грлића материце.То је по учесталости, четврти, најчешћи карцином у свету. И поред доброг разумевања механизма настанка карцинома, статистички подаци о броју оболелих и умрлих од ове малигне болести су поражавајући. Карцином грлића материце узрокује око 10% смртних исхода у односу на све остале карциноме.

Србија се налази на петом месту у Европи по броју жена са карциномом грлића материце, а по умирању на другом месту у Европи. У Србији се сваке године дијагностикује рак грлића материце код приближно 1.500 жена, а 700 њих умре од овог малигнитета. Односно, у Србији дневно, две жене изгубе живот због карцинома грлића материце.  

Карцином грлића материце је повезан са претходном инфекцијом изазваном Хуманим папиломавирусом (ХПВ).

Хумани Папиломавирус (ХПВ)

Постоји око 200 различитих типова ХПВ. Иако сви типови имају афинитет за кожу и слузнице, међусобно се разликују по свом онкогеном потенцијалу. Тако имамо типове које носе низак онкогени потенцијал и често изазивају бенигне промене – кондиломе, брадавице и папиломе. Велики проблем представљају високо онкогени типови који се повезују са малигним туморима у урогениталном тракту и орофарингеалној регији, као што је карцином грлића материце, вулве, вагине, пениса, ануса, као и карциноме грла и усне дупље. Највећи онкогени потенцијал за гениталну регију имају типови 16 и 18.

ХПВ је толико распрострањен да је већина одраслих (око 70% људи) некада у свом животу имала ХПВ инфекцију. Примарна инфекција обично не даје никакве симптоме и већина није ни свесна да је била заражена. У неким случајевима ХПВ инфекција може да се одржава без икаквих симптома  више година. Због тога је веома тешко са сигурношћу рећи када и како је дошло до инфекције.

Како настаје карцином грлића материце

ХПВ инфекција није довољна за настанак рака грлића материце. Да би ХПВ инфекција довела до настанка малигног тумора, инфекција мора да буде дугорајна, а захтева и друге кофакторе од којих су најважнији, пушење, дуготрајна примена оралних контрацептива, урођена или стечена супресија имунитета, лоши социо-економски услови живота, инфекције гениталног тракта изазване другим микроорганизмима, као и генетски фактори. Повишен ризик за настанак рака имају оне особе коју су сексуалну активност започеле у раној младости (пре 16. године), које су имале бројне сексуалне партнере или односе са мушкарцима који имају ХПВ инфекцију као и анамнезу о претходним сексуално преносивим болестима.

Рак грлића материце развија се кроз низ промена епитела. Само код малог броја инфицираних, вирус успоставља хроничну инфекцију, у којој се мења експресија гена у инфицираним ћелијама епитела коже и слузница. Инфекција делује на онкогене и антионкогене епителних ћелија, због чега се нормална ћелија претвара у туморску, бесмртну, атипичну ћелију. Овако измењене ћелије се интензивно,  неправилно деле и расту, а после неколико година могу да формирају прво преканцерозну лезију, затим локализован тумор, а касније и инвазивну форму карцинома.

Како се преноси вирус

ХПВ инфекције су врло честе.  Преносе се у директном контаку са инфицираном кожом или слузокожом, најћешће сексуалним контактом, укључујући вагинални, орални и анални секс. Вирус се преноси чак и ако не постоје видљиве промене на кожи или слузокожи инфициране особе. У већини случајева, имунски систем елиминише вирус за годину до две после инфекције.

Који су симптоми карцинома грлића материце

Жене у раној фази карцинома обично немају симптоме. Симптоми не почињу док рак не захвати оближње ткиво. Тада су најчешћи симптоми крварење наког односа, крварење након менопаузе, крварење  између менструалног периода, који су дужи и јачи него обично, појава неуобичајног исцедка из вагине и бол током сексуалног односа као и бол у пределу карлице. Знаци узнапредовале болести укључују проблеме са мокрењем или пражњењем црева и крв у урину.

Рано откривање карцинона грлића материце

Редовне гинеколошке прегледе треба започети у прве три године после почетка сексуалне активности, а најкасније у старости од 21. године живота. Заједно са гинеколошким прегледом једном годишње треба урадити анализу ћелија грлића материце. После 65. године живота, под условом да је жена редовно долазила на прегледе и да су налази били нормални, цитолошки брис може се радити у дужим временским интервалима, на 3 године.

У Србији се колпоскопија  користи као базична метода за рану дијагностику рака грлића материце у време гинеколошког прегледа.

Од посебног је значаја урадити скрининг на присуство ХПВ инфекције. Тестирање се изводи у две фазе. Прво се анализира само присуство вируса (скрининг тест), и уколико је налаз позитиван следи типизација вируса, односно одређивање онкогеног потенцијала вируса. Није свеједно да ли је инфекција изазвана ниско или високо онкогеним типовима.

Превенција и вакцинација

Највећи напредак у медицини у последњих 20 година је направљен на пољу лечења карцинома грлића материце.

Примарна превенција подразумева мере за спречавање настанка малигне болести, пре свега кроз здравствену едукацију о факторима ризика за настанак карцинома. Активна превенција подразумева имунизацију ХПВ вакцином која спречава настанак инфекције, а самим тим и преканцерозних промена и малигне болести изазване ХПВ.

Највећа заштита се постиже применом вакцине пре почетка сексуалне активности. Препоручује се вакцинација најбоље у узрасту од 9 до 19 година. Не препоручује за деци млађој од 9 година живота. Да би се постигла ефикасна заштита, потребно је примити две дозе ХПВ вакцине у размаку од најмање шест месеци.Тинејџери и млади одрасли који започну  вакцинацију касније, у доби од 15 до 26 година, треба да приме три дозе вакцине.

Вакцина нема терапијски ефекат и не може се корисити за лечење постојећих лезија узрокованих ХПВ инфекцијом.

Вакцинација против ХПВ инфекције улива наду за значајно смањење броја оболелих од карцинома грлића материце али и других малигних тумора које изазива овај вирус. У земљама са великим обухватом вакцинације, дошло је до драстичног пада карцинома грлића материце.