Svetska nedelja borbe protiv antimikrobne rezistencije (AMR) obeležava se svake godine od 18. do 24. novembra kampanjama vodećih svetskih zdravstvenih institucija, usmerenim na kreatore zdravstvene politike, zdravstvene radnike i građanstvo, u cilju širenja osvešćenosti o rastućoj antimikrobnoj rezistenciji, njenim posledicama i promocijom učešća svakog pojedinca, porodice, stručnjaka i organizacija u sprečavanju širenja rezistencije.

AMR je kompleksan problem koji utiče na humanu, životinjsku, biljnu populaciju i životnu sredinu, stoga zahteva holistički i multisektoralni pristup tzv. One Health pristup, dizajniranjem i implementacijom multisektorskih programa, politika, regulative i istraživanja u humanoj i veterinarskoj medicini, proizvodnji hrane i hrane za životinje i očuvanju životne sredine.

ZNAČAJ REZISTENCIJE NA ANTIMIKROBNE LEKOVE

Antimikrobna rezistencija (AMR) se javlja kada  bakterije, virusi, gljivice ili paraziti  tokom vremena postaju otporni na lekove. Rezistencija na antibiotike je sposobnost bakterija da spreči delovanje antibiotika (antimikrobnih agenasa za lečenje bakterijskih infekcija). Razvoj rezistencije uslovljava pojavu infekcija koje se teško leče, povećava rizik od širenja bolesti, teških oblika infekcije i smrtnog ishoda. Prema podacima Svetske Zdravstvene Organizacije, rezistencija na antibiotike je danas globalno odgovorna za 700.000 smrtnih ishoda godišnje, sa pretpostavkom da će taj broj dostići 10 miliona do 2050. godine ukoliko se ne preduzmu adekvatne mere sprečavanja širenja rezistencije.

Godišnje u Evropi 33.000 ljudi umire od posledica infekcije bakterijama rezistentnih na antibiotike, što je jednako ukupnom broju osoba umrlih od influence (gripa), tuberkuloze i AIDS-a. U Sjednjenim Američkim Državama prosečno 2.8 miliona ljudi svake godine dobije infekciju rezistentnim vrstama mikroorganizama, od kojih oko 35.000 završi sa smrtnim ishodom. Sistem nadzora Centra za kontrolu bolesti (CDC) prati porast  rezistencije u populaciji SAD-a i podatke objavljuje u vidu liste rezistentnih bakterija i gljiva, koja sadrži tri kategorije  prema stepenu težine uticaja na ljudsko zdravlje- urgentna pretnja, ozbiljna pretnja i zabrinjavajuća pretnja.

Lista antimikrobne rezistencije Centra za kontrolu bolesti SAD-a (AR Threats Report, CDC):

• Urgentna pretnja: karbapenem rezistentan Acinetobacter, rezistentna Candida auris, Clostridioides difficille, karbapenem rezistentne Enerobacterales, rezistentna Neisseria gonorrhoeae
• Ozbiljna pretnja: rezistentan Campylobacter, rezistentna Candida, ESBL-produkujuće Enterobacterales, vankomicin- rezistentan Enterococcus(VRE), multirezistentan Pseudomonas aeruginosa, netifoidna Salmonella, meticilin-rezistentan Staphylococcus aureus (MRSA), rezistentan Streptococcus pneumoniae, rezistentna tuberkuloza
• Zabrinjavajuće pretnje: eritromicin rezistentna Grupa A Streptococcus, klindamicin rezistentna Grupa B Streptococcus

ZAŠTO JE ANTIMIKROBNA REZISTENCIJA U PORASTU ?

Pogrešna i prekomerna upotreba antimikrobnih agenasa u humanoj i veterinarskoj medicini su glavni činioci u razvoju infekcija rezistentnim mikroorganizmima, npr. uzimanjem antibiotika kod virusnih infekcija kao što su prehlada ili grip, korišćenjem antibiotika kao promotera rasta kod životinja za ishranu ljudi ili uprevenciji bolesti kod zdravih životinja. U primarnoj zdravstvenoj zaštiti 80-90% svih antibiotika koristi se za respiratorne infekcije koje su u najvećem procentu virusne etiologije. Značajni faktori su i neadekvatna prevencija i kontrola infekcija, u nerazvijenim zemljama usled nedostatka čiste vode, sanitarnih sredstava u zdravstvenim, javnim ustanovama i na farmama za uzgoj životinja.

HUMANI MIKROBIOM I REZISTENCIJA NA ANTIBIOTIKE

Poslednjih godina sa razvojem metagenomike, veoma intenzivno se izučava uticaj humanog mikrobioma na pojavu rezistencije bakterija. Humani mikrobiom čini zajednica mikroorganizama koja naseljava ljudsko telo, većinom bakterija, gljiva, virusa i protozoa na spoljašnjim i unutrašnjim delovima tela (koža, sluznice, gastrointestinalni, respiratorni, urogenitalni trakt i mlečne žlezde) i koja formira kompleksni ekosistem u kontinuiranoj kompeticiji i adaptaciji na posebne uslove sredine koju naseljavaju.

Ovi mikroorganizmi su razvili sposobnost formiranja mehanizama odbrane kao što su sekrecija antibiotika i sinteza faktora rezistencije na antibiotike kako bi se održali u ekosistemu, mnogo pre otkrića i primene antibiotika u humanoj medicini, a sam ekosistem je za patogene bakterije veliki izvor gena rezistencije na antibiotike. Danas imamo saznanja o tome da gastrointestinalni mikrobiom sadrži širok spektar gena rezistencije na tetracikline, aminoglikozide, β-laktame, hloramfenikol, makrolide, takodje i mikrobiom kože sa dodatkom gena rezistencije na fluorohinolone.

U zdravom telu patogeni i simbiotični mikroorganizmi koegzistiraju, ali ukoliko dođe do poremećaja tog balansa usled infektivnih bolesti, prolongirane upotrebe antibiotika ili drugih lekova dolazi do pojave disbioze (smanjenja broja i raznovrsnosti mikroorganizama). Neadekvatnam upotrebom antibiotika uništava se i komensalna i patogena flora mikrobioma (tzv.efekat šumskog požara), pri čemu se stiče mogućnost da se veoma otporne patogene bakterije mikrobioma – meticilin rezistentan S.aureus (MRSA), karbapenem rezistentne Enterobacterales, vankomicin rezistentan Enterococcus ili Clostridium difficille, umnožavaju, postanu dominatni kolonizatori koji mogu izazvati infekciju u organizmu ili se mogu preneti drugim osobama.                                       

BOLNIČKE INFEKCIJE I REZISTENCIJA – VAŽNE ČINJENICE

• 9 miliona bolničkih infekcija godišnje u Evropi (pneumonija, sepsa, urinarne infekcije, infekcije kože…).
• 1 od 15 hospitalizovanih pacijenata dobije najmanje jednu bolničku infekciju.
• 1 od 3 pacijenta svakog dana dobije najmanje jedan antimikrobni lek.
• 1 od 10 antimikrobnih lekova se daje profilaktički (preventivno), sa velikom verovatnoćom neosnovano.
• Bolničke infekcije se često leče bez prethodnih mikrobioloških analiza ili kod negativnih rezultata analiza.
• U 16 – 62% infekcija se daju antibiotioci širokog spektra delovanja.
• 1 od 3 bakterije uzročnika bolničkih infekcija je rezistentna na antibiotike.

 KAKO SVAKO OD NAS MOŽE DATI DOPRINOS PREVENCIJI ANTIMIKROBNE REZISTENCIJE?

• Učinite sve kako biste ostali zdravi i sačuvali osobe u okruženju:

Perite ruke vodom i sapunom najmanje 20 sekundi ili koristite sredstva koja sadrže najmanje 60% alkohola
Kada kašljete ili kijate pokrijte nos i usta maramicom
Ostanite kod kuće kada ste prehlađeni Upražnjavajte sigurne seksualne odnose

• Ako ste prehlađeni javite se obavezno svom lekaru

Potrebno je pre svega utvrditi da li je infekcija bakterijske etiologije kako biste dobili adekvatan antibiotik (mikrobiološka analiza brisa inficirane regije ili ispljuvka, izrada antibiograma)

• Antibiotike uzimajte samo kada su prepisani od strane lekara!
• Pridržavajte se preporučenog režima i dužine terapije uz uzimanje probiotskih preparata za očuvanje flore mikrobioma