14 novembar
SVETSKI DAN BORBE PROTIV DIJABETESA
Dijabetes (šećerna bolest) je grupa metaboličkih bolesti koje se ogledaju povišenim nivoom glukoze u krvi usled defekta u lučenju insulina ili njegovog dejstva. Dijabetes ometa normalan metabolizam ugljenih hidrata, masti i proteina.
Dijabetes predstavlja globalni problem. 537 miliona odraslih živi sa dijabetesom, odnosno 10,5% svetske populacije a epicentar epidemije dijabetesa je Azija. Prema podacima svaki osmi stanovnik Srbije ima dijabetes. Najčešće se otkriva posle 45. godine života. U proseku 16.000 slučajeva godišnje i sve češće se dijagnostikuje kod dece i adolescenata. Dijabetes je peti vodeći uzrok smrti u našoj zemlji.
Glukoza je važan izvor energije za ćelije koje čine mišiće i tkiva. To je takođe glavni izvor goriva u mozgu. Glukoza dolazi iz dva glavna izvora: hrane i jetre. Šećer dolazi do krvotoka, gde ulazi u ćelije uz pomoć insulina. Jetra skladišti i pravi glukozu.Kada su nivoi glukoze niski jetra razgrađuje uskladišteni glikogen u glukozu.
Tipovi dijabetesa
Tip 1 – odnosi se na destrukciju B ćelija pankreasa autoimunim procesom. Dijabetes tipa 1 se najčešće javlja kod dece i mladih osoba kada imunološki sistem napada i uništava ćelije pankreasa koje proizvode insulin. Uglavnom je u vezi i sa drugim autoimunim poremećajima. Kod ovih pacijenata neophodna je doživotna substituciona terapija.
Tip 2 – najčešće se radi o smanjenom dejstvu insulina i posledičnom poremećaju u sekreciji insulina. Dijabetes tipa 2 češće javlja kod odraslih kada telo ne koristi insulin efikasno zbog insulinske rezistencije, i kasnije posledično ne proizvodi dovoljno insulina. Faktori rizika za razvoj dijabetesa tipa 2 uključuju genetiku, prekomernu težinu, fizičku neaktivnost, nezdravu ishranu i visok krvni pritisak.
Gestacijski dijabetes – nastaje u trudnoći i povlači se posle porođaja. Javlja se u 2-5% svih trudnoća. Kod ovih žena postoji povećan rizik za kasniji razvoj dijabetesa tip 2.
Druge vrste dijabetesa
Važno je napomenuti da ove kategorije ne mogu biti sveobuhvatne ili univerzalno priznate, a mogu postojati preklapanja ili varijacije u tome kako različiti stručnjaci klasifikuju dijabetes:
• Alström sindrom je neizlečiv redak genetski poremećaj koji može izazvati dijabetes tipa 2.
• Dijabetes insipidus se javlja kada bubrezi ne mogu zadržati vodu. To rezultira ekstremnim žeđom i čestim mokrenjem, ali ne utiče na nivo glukoze u krvi.
• LADA (Latentni autoimuni dijabetes kod odraslih) je oblik dijabetesa tipa 1 koji se razvija u odrasloj dobi i napreduje sporijim tempom od dijabetesa tipa 1.
• MODY (Maturity-Onset Diabetes of the Young) je redak genetski oblik dijabetesa koji se obično razvija pre 25. godine kao rezultat mutacija gena.
• Neonatalni dijabetes se javlja u prvih šest meseci života. Sličan je dijabetesu tipa 1 kod dece starije od šest meseci.
• Sekundarni dijabetes se razvija zbog drugih medicinskih stanja ili lekova, kao što su cistična fibroza, pankreatitis ili upotreba kortikosteroida.
• Dijabetes izazvan steroidima može da se razvije kod nekih ljudi koji uzimaju steroide i češći je kod ljudi sa većim rizikom od dijabetesa tipa 2.
• Dijabetes tipa 3c opisuje moguću vezu između Alchajmerove bolesti i insulinske rezistencije, što ukazuje na to da bi Alchajmerova bolest mogla biti oblik dijabetesa. Međutim , ovaj oblik dijabetesa nema zvanično priznanje.
• Volframov sindrom je neizlečiv redak genetski poremećaj koji uzrokuje dijabetes melitus, dijabetes insipidus, optičku atrofiju i gluvoća
Simptomi
Simptomi se razlikuju od osobe do osobe, ali se javljaju povećani osećaj gladi i žeđi, često mokrenje, umor i slabost, zamagljen vid, sporo zarastanje rana.
Važno je napomenuti da neke osobe mogu imati vrlo blage ili gotovo nikakve simptome u početku, što znači da mogu imati dijabetes ili stanje koje prethodni dijabetesu (hiperinsulinemija i insulinska rezistencija), a da toga nisu ni svesni.
Dijabetes je hroniična bolest sa progresivnim tokom, ukoliko se ne leči i ne kontroliše dolazi do brojnih komplikacija kao što su:
• Kardiovaskularne komplikacije – hipertenzija, ateroskleroza, infarkt
• Bubrežne koplikacije- dijabetesna nefropatija
• Problemi sa varenjem- mučnina, povraćanje, dijareja ili zatvor
• Komplikacije na očima -dijabetesna retinopatija
• Neurološke komplikacije – dijabetesna neuropatija
• Dijabetesno stopalo
• Oštećenje sluha
• Problem sa plodnošću
Uloga laboratorije u postavljanju dijagnoze bolesti je u izvođenju testova kao što su:
1. Glukoza u krvi nakon noćnog gladovanja – ukoliko je nivo glukoze iznad 7mmol/L ponavlja se testiranje za 24 sata. Vrednosti između 6,1-7,0 ukazuju na predijabetes i tada se pacijent upućuje na OGTT
2. OGTT (oralni test tolerancije glukoze)
Diabetes mellitus:
• Glikemija ≥ 7.0 mmol/L
• Glukoza u 120 min OGTT-a ≥ 11.1 mmol/L.
Netolerancija na glukozu (IGT; poremećena tolerancija glukoze):
• Glikemija našte < 7.0 mmol/L
• Glukoza u 120 min OGTT-a ≥ 7.8 i <11.1 mmol/L
Oštećena glikemija našte u plazmi (IFG):
• Glukoza u krvi: 6.1 do 6.9 mmol/L
• Glukoza u 120 min OGTT-a <7.8 mmol/L
3. HbA1c – dijagnozu dijabetesa treba postaviti kada je vrednost HbA1c ≥6,5%. Glikozilacija hemoglobina zavisi od koncentracije glikoze. Reakcija je nepovratna (ireverzibilna), i nivo glkozilisanog hemoglobina se odnosi na dužinu poluživota eritrocita. HbA1 ukazuje na regulaciju glikemije, i predstavlja najbolji marker glikoregulacije u prethodnih 8-12 nedelja.
4. Urin – Kod dijabetičara od velikog značaja, i to pre svega dokazivanje prisustva glukoze u mokraći
Prevencija
Zdrav život, pravilna ishrana, redovna fizička aktivnost i kontrola nivoa stresa ključni su u sprečavanju ali i kontrolisanju dijabetesa.
