14 новембар

СВЕТСКИ ДАН БОРБЕ ПРОТИВ ДИЈАБЕТЕСА

Дијабетес (шећерна болест) је група метаболичких болести које се огледају повишеним нивоом глукозе у крви услед дефекта у лучењу инсулина или његовог дејства. Дијабетес омета нормалан метаболизам угљених хидрата, масти и протеина.
Дијабетес представља глобални проблем. 537 милиона одраслих живи са дијабетесом, односно 10,5% светске популације а епицентар епидемије дијабетеса је Азија. Према подацима сваки осми становник Србије има дијабетес. Најчешће се открива после 45. године живота. У просеку 16.000 случајева годишње и све чешће се дијагностикује код деце и адолесцената. Дијабетес је пети водећи узрок смрти у нашој земљи.
Глукоза је важан извор енергије за ћелије које чине мишиће и ткива. То је такође главни извор горива у мозгу. Глукоза долази из два главна извора: хране и јетре. Шећер долази до крвотока, где улази у ћелије уз помоћ инсулина. Јетра складишти и прави глукозу.Када су нивои глукозе ниски јетра разграђује ускладиштени гликоген у глукозу.
Типови дијабетеса
Тип 1 – односи се на деструкцију Б ћелија панкреаса аутоимуним процесом. Дијабетес типа 1 се најчешће јавља код деце и младих особа када имунолошки систем напада и уништава ћелије панкреаса које производе инсулин. Углавном је у вези и са другим аутоимуним поремећајима. Код ових пацијената неопходна је доживотна субституциона терапија.
Тип 2 – најчешће се ради о смањеном дејству инсулина и последичном поремећају у секрецији инсулина. Дијабетес типа 2 чешће јавља код одраслих када тело не користи инсулин ефикасно због инсулинске резистенције, и касније последично не производи довољно инсулина. Фактори ризика за развој дијабетеса типа 2 укључују генетику, прекомерну тежину, физичку неактивност, нездраву исхрану и висок крвни притисак.
Гестацијски дијабетес – настаје у трудноћи и повлачи се после порођаја. Јавља се у 2-5% свих трудноћа. Код ових жена постоји повећан ризик за каснији развој дијабетеса тип 2.
Друге врсте дијабетеса
Важно је напоменути да ове категорије не могу бити свеобухватне или универзално признате, а могу постојати преклапања или варијације у томе како различити стручњаци класификују дијабетес:
• Alström синдром је неизлечив редак генетски поремећај који може изазвати дијабетес типа 2.
• Дијабетес инсипидус се јавља када бубрези не могу задржати воду. То резултира екстремним жеђом и честим мокрењем, али не утиче на ниво глукозе у крви.
• ЛАДА (Латентни аутоимуни дијабетес код одраслих) је облик дијабетеса типа 1 који се развија у одраслој доби и напредује споријим темпом од дијабетеса типа 1.
• MODY (Maturity-Onset Diabetes of the Young) је редак генетски облик дијабетеса који се обично развија пре 25. године као резултат мутација гена.
• Неонатални дијабетес се јавља у првих шест месеци живота. Сличан је дијабетесу типа 1 код деце старије од шест месеци.
• Секундарни дијабетес се развија због других медицинских стања или лекова, као што су цистична фиброза, панкреатитис или употреба кортикостероида.
• Дијабетес изазван стероидима може да се развије код неких људи који узимају стероиде и чешћи је код људи са већим ризиком од дијабетеса типа 2.
• Дијабетес типа 3c описује могућу везу између Алцхајмерове болести и инсулинске резистенције, што указује на то да би Алцхајмерова болест могла бити облик дијабетеса. Међутим , овај облик дијабетеса нема званично признање.
• Волфрамов синдром је неизлечив редак генетски поремећај који узрокује дијабетес мелитус, дијабетес инсипидус, оптичку атрофију и глувоћа

Симптоми
Симптоми се разликују од особе до особе, али се јављају повећани осећај глади и жеђи, често мокрење, умор и слабост, замагљен вид, споро зарастање рана.
Важно је напоменути да неке особе могу имати врло благе или готово никакве симптоме у почетку, што значи да могу имати дијабетес или стање које претходни дијабетесу (хиперинсулинемија и инсулинска резистенција), а да тога нису ни свесни.
Дијабетес је хрониична болест са прогресивним током, уколико се не лечи и не контролише долази до бројних компликација као што су:
• Кардиоваскуларне компликације – хипертензија, атеросклероза, инфаркт
• Бубрежне копликације- дијабетесна нефропатија
• Проблеми са варењем- мучнина, повраћање, дијареја или затвор
• Компликације на очима -дијабетесна ретинопатија
• Неуролошке компликације – дијабетесна неуропатија
• Дијабетесно стопало
• Оштећење слуха
• Проблем са плодношћу

Улога лабораторије у постављању дијагнозе болести је у извођењу тестова као што су:
1. Глукоза у крви након ноћног гладовања – уколико је ниво глукозе изнад 7mmol/L понавља се тестирање за 24 сата. Вредности између 6,1-7,0 указују на предијабетес и тада се пацијент упућује на ОГТТ
2. ОГТТ (орални тест толеранције глукозе)
Diabetes mellitus:
• Гликемија ≥ 7.0 mmol/L
• Глукоза у 120 мин ОГТТ-а ≥ 11.1 mmol/L.
Нетолеранција на глукозу (ИГТ; поремећена толеранција глукозе):
• Гликемија наште < 7.0 mmol/L
• Глукоза у 120 мин ОГТТ-а ≥ 7.8 и <11.1 mmol/L
Оштећена гликемија наште у плазми (ИФГ):
• Глукоза у крви: 6.1 до 6.9 mmol/L
• Глукоза у 120 мин ОГТТ-а <7.8 mmol/L

3. HbA1c – дијагнозу дијабетеса треба поставити када је вредност HbA1c ≥6,5%. Гликозилација хемоглобина зависи од концентрације гликозе. Реакција је неповратна (иреверзибилна), и ниво глкозилисаног хемоглобина се односи на дужину полуживота еритроцита. HbA1 указује на регулацију гликемије, и представља најбољи маркер гликорегулације у претходних 8-12 недеља.

4. Урин – Код дијабетичара од великог значаја, и то пре свега доказивање присуства глукозе у мокраћи

Превенција
Здрав живот, правилна исхрана, редовна физичка активност и контрола нивоа стреса кључни су у спречавању али и контролисању дијабетеса.